“Ja sam čovek koji pokušava da gleda život sa smešnije strane. Čini mi se da bi tako trebalo. Preporučio bih svim ljudima da pokušaju tako da žive” – Ovako je govorio kralj komedije, Zoran Radmilović, legenda koju ćemo zauvek pamtiti po neverovatnim ulogama!

Biografija

Ovaj velikan rođen je 11.maja 1933. godine u Zaječaru. Tokom gimnazije je počeo da se interesuje za glumu, ali zbog želje svoga oca, upisuje Pravni fakultet, koji ubrzo napušta. Potom se oprobao na Arhitektonskom fakultetu, ali je shvatio da ni ovo zanimanje nije nešto što bi moglo da bude njegova životna profesija. Zbog očevog neodobravanja, krišom se bavio glumom, u slobodno vreme. Pridružio se kulturno-umetničkom društvu “Ivo Lola Ribar”, gde je postao zapažen od strane čuvene rediteljke Soje Jovanović. Na njen nagovor, Zoran se odlučuje da proba da upiše glumu. “Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju” završava 1963.godine. 
Svoju glumačku karijeru je započeo 1962.godine u Beogradskom dramskom pozorištu. U početku nije imao zapaženije uloge, ali na njegovu sreću, zbog odustajanja Ljube Tadića, dobija priliku da igra glavnu ulogu u predstavi “Kralj Ibi” pozorišta “Atelje 212”, čiji je stalni član od 1968.godine. Publici su se izuzetno dopale Zoranove improvizacije, što ga je učinilo još popularnijim. Ova predstava postigla je mnogo uspeha u inostranstu, kao i kod nas. Igrala se punih 20 godina, do smrti glumca. 
Što se tiče filma, prvu zapaženu ulogu na filmu, ostvario je 1962.godine u filmu “Čudna devojka”. 

Filmografija

Kao što većina ljudi zna, sve njegove uloge ostale su u senci njegovog maestralnog izvođenja drame Dušana Kovačevića “Radovan III”. Replike iz predstave se i dan danas prepričavaju. Predstava je sjajnom improvizacijom glumca dobila neverovatnu popularnost, a za svako izvođenje tražena je karta više. Predstava je bila na repertoaru pozorišta od 1973.godine, pa sve do njegove smrti.

1965. – “Hiljadu zašto” u ulozi Zorana
1966. – “Glineni golub” u ulozi Predraga
1968. – “Ram za sliku moje drage” u ulozi Nikole
1969. – “Rađanje radnog naroda” u ulozi Jove Medenice
1970. – “Ujka Vanja” u ulozi Ivana Vanje Vojnickog
1970. – “Rođaci” u ulozi Alekse
1971. – “V.R.-Misterije organizma” u ulozi Radmilovića
1972. – “Derviš i smrt” u ulozi Ahmeta Nurudina
1973. – “Kralj Ibi” u ulozi tate Ibija
1974. – “Obraz uz obraz” u ulozi Zorana
1976. – “Džangrizalo” u ulozi Džangrizala
1978. – “Molijer” u ulozi Molijera
1980. – “Majstori, majstori” u ulozi Save
1982. – “Maratonci trče počasni krug” u ulozi Bilija Pitona
1982. – “Priče iz radionice” u ulozi majstora Živote
1983. – “Radovan III” u ulozi Radovana
1984. – “Prokleta avlija” u ulozi Karađoza
1986. – “Šmeker” u ulozi Čika Dače

Nagrade i priznanja

1983. — Dobričin prsten, nagrada za životno delo Sedmojulska nagrada SR Srbije. Oktobarska nagrada grada Beograda
1973. —Statueta Ćuran za ulogu u predstavi “Kralj Ibi” na festivalu Dani komedije u Jagodini
1975. — Statueta Ćuran za ulogu u predstavi “Radovan treći” na festivalu Dani komedije u Jagodini
1975. — Zlatna arena za najbolju sporednu mušku ulogu na Filmskom festivalu u Puli za ulogu u filmu Paviljon 6
1964. — Sterijina nagrada za najbolju ulogu ulogu u predstavi “Beton i svici” na Sterijinom pozorju.

Nagrada Zoran Radmilović
*Nagrada Zoran Radmilović dodeljuje se od 1988. u okviru Sterijinog pozorja u Novom Sadu, dodeljuju je „Novosti“.

Nagrada „Zoranov brk”
* Nagrada „Zoranov brk“ se dodeljuje svake godine u čast Zorana Radmilovića na manifestaciji „Dani Zorana Radmilovića“ u Zaječaru. Nagrada je ustanovljena 1991. godine.

Zanimljivosti 

Glumac Milan Caci Mihailović je bio njegov jako dobar prijatelj, dobro je poznavao Zorana, a neke situacije koje je ispričao jednom prilikom su veoma zanimljive:
Jedne večeri nisam imao auto jer je bio u kvaru. Tada se pojavio Gaga (Dragan Nikolić), naš drugar iz kraja, i ponudio se da nas vozi. Ali mi smo se malo duže zadržali uz kapljicu. Kada smo krenuli, Zoran je, znajući da Gaga ne zaključava auto, potrčao, seo na mesto vozača, prekrstio lepo ruke i bacio pogled u daljinu. Ja sam seo na zadnje sedište, a Gaga je rekao: „Hajde, pomeri se da vozim“. Zoran je samo izustio „Idemo u Klub književnika“. Gaga je tada rekao: „Dobro, odvešću te u Klub književnika, ali pomeri se“. Radmilović ni reč nije rekao, samo je nastavio da gleda u daljinu. Gaga je onda otišao na mesto suvozača, seo, pružio noge ukoso i tako nas odvezao u Klub književnika.  Poslednjih godina, kada on više nije vozio, pošto smo stanovali 200 metara jedan od drugog, često sam ga vozio posle predstave kući. Kada krenemo, kaže mi: „Hajde da popijemo jedno piće“. Popijemo jedno, ali često se to jedno pretvori u više pića i onda krenemo posle ponoći kući. On je bio potpuno drugi čovek posle predstave i posle neke kapljice – priča glumac.

21.jula 2010.godine je u Miloševskoj ulici u Beogradu, na njegovoj kući, postavljena spomen ploča u Zoranovu čast u organizaciji Ateljea 212 i opštine Vračar.
Bio je oženjen glumicom Dinom Ritić, a njihova ćerka Ana Radmilović je inspirisana njime napisala dve knjige – “Zalažem se za laž” (2009) i “Kad je svet imao brkove” (2011).

Začini život malim stvarima!

POSTAVI ODGOVOR

Molimo Vas unesite komentar
Unesite ime