Pitanje je kako bi danas izgledalo srpsko glumište da se nije rodio legendarni umetnik koji je likove oživeo na potpuno drugačiji, komičan i ironičan način – Pavle Vujisić.

Biografija

Pavle Vujisić je rođen 10.jula 1926.godine u Beogradu gde je i živeo do svoje smrti sa suprugom Mirjanom. Studirao je prava do početka 1950-ih, a okušao se i u novinarstvu na Radio Beogradu. Glumio je u Pančevačkom pozorištu i bezuspešno pokušao da se upiše na Akademiju za pozorišnu umetnost. U to vreme je i statirao na filmu “Čudotvorni mač”.
Od najranijih dana, Pavle je “hvatao zjala” i tražio društvo kako  bi napravio neku štetu. 
U leto 1988.godine je oboleo od karcinoma s kojim se borio tri meseca, a zatim je izdahnuo u svojoj 62 godini.

Filmografija

Filmsku karijeru je započeo statiranjem na filmu “Čudotvorni mač” 1950-ih. Ubrzo nakon te uloge, dobio je glavnu ulogu u filmu “Tri koraka u prazno” (1958). Od tada je počeo saradnju sa mnogobrojnim rediteljima igrajući raznovrsne uloge. Glumio je u više televizijskih serija od kojih se najviše ističu “Servisna stanica” “Više od igre” i naravno “Kamiondžije”. Od mnogobrojnih filmskih uloga, najviše se ističu uloge u filmovima: “Salaš u malom ritu” (1976), “Bitka na Neretvi” (1969), “Čuvar plaže u zimskom periodu” (1976), “Petrijin venac” (1980), “Ko to tamo peva” (1980), “Maratonci trče počasni krug” (1982), “Sjećaš li se Doli Bel” (1981) i mnogi drugi.
Glumačku profesiju je smatrao krajnje nebitnom i nije voleo da glumi. Tekst je uvek menjao, a svoj rad je odmah naplaćivao.

Nagrade i priznanja

1959.godine je dobio tek osnovanu Sedmojulsku nagradu za filmsku umetnost, a kasnije i nagradu Slavica za životno delo na festivalu u Nišu. Uloga deda Jure u filmu “Događaj” 1969. mu je donela Oktobarsku nagradu grada Beograda. Na festivalu u Puli 1977.godine je dobio Zlatnu arenu za ulogu u filmu “Tri koraka u prazno”, a iste godine dobija nagradu Car Konstantin u Nišu za ulogu u filmu “Leptirov oblak”. Za ulogu u filmu “Razmeđa” iz 1973. dobija Gran Pri na Filmskom festivalu u Nišu.

Zanimljivosti

Pavle se potpisivao kao Vuisić jer ga je nerviralo slovo J u prezimenu. 
Bio je boem i osobenjak posebno vrste. Slobodno vreme je najviše voleo da provodi na reci, daleko od javnosti. 
Nagrada Slavica je preimenovana u njegovu čast i danas nosi njegovo ime. 
Iako nije ostavio potomstvo iza sebe, decu je obožavao i dozvoljavao im da mu rade svašta, da mu čupaju brkove, vuku za obraze i obrve. 
Bio je poželjan u svakom filmu, ali nikada nije hteo da ode u inostranstvo. Hteli su da mu dodele i Avnojovu nagradu, a on je toliko od toga bežao da je na kraju seo i napisao da ne želi tu nagradu. 
Često je mislio i pisao o smrti, a u testamentu je napisao da se smrt objavi tri dana posle pogreba. Želeo je da umre nečujno, pa je na sahrani bila samo njegova žena Mirjana i pop kome nije ni rekla ko je pokojnik osim da se zove Pavle.
Da bi se snimio nastavak “Kamiondžija”, Pavle je tražio honorar od 110.000 dinara (maksimalni honorar za glavne glumce je tada iznosio 12.000). Kada su producenti pristali i osigurali mu traženi novac, Pavle je tražio da se honorar poveća i Čkalji, barem na 50.000 dinara. Tako je snimljen nastavak “Kamiondžije opet voze”.

Začini život malim stvarima!

POSTAVI ODGOVOR

Molimo Vas unesite komentar
Unesite ime