Slepi miševi su jedini sisari koji su savladali umetnost letenja. Postoje različite grupe sisara koje nisu u srodstvu, koje mogu da prelebde određene razdaljine. To su leteće veverice, leteći kuzu i leteći lemuri.

Leteće veverice

Foto: naturettl.com

Najčešći lebdeći sissar je leteća veverica. Ona živi u oblastima od Severne Amerike, preko Evrope, do Azije, dok dve grupe žive u Africi. Mnoge leteće veverice su male. Telo im nije duže od 135mm, imaju i karakterističan dugački, čupavi rep. Ljudi mogu i da ne primete leteću vevericu jer one love noću. Penje se visoko na drvo da bi započela svoj let. Ona skoči, raširi noge da bi  se membrana između njih raširila i vine se do sledećeg drveta. Pri letenju koristi svoj čupavi rep kako bi njime upravljala. Dužina njenog leta varira od 30 metara, ali su zabeležene i dužine od 100 metara.

Leteći lemuri

Foto: flyinglemur.games

Leteći lemuri nisu ni nletači ne lemuri. Verovatno bi bilo bolje da koristimo njihova alternativna imena kulugos ili kobegos. Žive na Filipinima, U Indoneziji, Maleziji u južnoj Kini. Da bi lakše lebdeli, leteći lemuri imaju složenije membrane nego leteće veverice. Koža im je toliko rastegnuta da se pruža duž celog repa i do vrhova prstiju, pa više liče na mali leteći ćilim, kada preleću sa drveta na drvo. Veliki su otprilike kao mačke. Ženke su sive, a mužjaci boje čokolade.

Leteći kuzu

Foto: pinterest.com

Leteću kuzu je torbar, koji živi u Australiji i na Novoj Gvineji. Njegova membrana za lebdenje je slična membranama letećih veverica i ima dugačak, čupav rep. Postoje tri grupe letećih kuzua, poznatih i kao leteći oposumi.

Začini život malim stvarima!

POSTAVI ODGOVOR

Molimo Vas unesite komentar
Unesite ime